Rame uz rame u svakom trenutku.

Ko smo mi

"Krenuti zajedno je početak. Ostati zajedno je progres. Raditi zajedno je uspeh."

Henri Ford

    Dorius je kompanija koja se bavi razvojem informacionih sistema, softvera i upravljanjem poslovnim procesima. Orijentisani smo ka tome da svojim klijentima pomognemo u daljem razvijanju, kao i njenom održavanju. Tokom dugogodišnjeg rada, izgradili smo reputaciju kompanije koja u svojim redovima ima mlade, vredne i perspektivne stručnjake koji žele da pomeraju granice i stiču nova iskustva tokom rada na svakom projektu.

    Ponosni smo na to što smo pomogli kako većim, tako i manjim preduzećima da prevaziđu svoje prepreke. To smo uradili tako što smo našu metodologiju prilagodili posebno svakom klijentu i time pronašli optimalno rešenje. Svaki projekat posmatramo sa velikom pažnjom i unikatnim pristupom.

    Iskustva pokazuju da je najbolje raditi sa mladim, vrednim i perspektivnim timom stručnjaka koji želi da se dokazuju i uvek uče nešto novo. Oni žive, uče, napreduju i zabavljaju se kroz svet računara. Žele da budu lideri u kreiranju i razvoju naprednijih rešenja koja doprinese uspehu i zadovoljstvu njenih klijenata preko poboljšanja kvaliteta, lakšeg upravljanja sopstvenim poslovanjem i ostvarenja poslovnih planova.
    Za potrebe korisnika usluga, usmeravaju svoje snage ka optimizaciji i automatizaciji sistemskih rešenja krojenih po specifičnim potrebama klijenata. Uz pomoć obrazovanih i stručnih kadrova žele da sada i u budućnosti, u razvoju, primeni i integraciji poslovnih rešenja, kroz primenu naprednih informacionih tehnologija, pružaju kvalitetne usluge klijentu kroz jasnu komunikaciju i inkrementalni razvoj.

Team 1
Team 2

Tehnologije koje koristimo

Front-end

HTML5, CSS3
Angular, Angular Material
Bootstrap 4&5
TypeScript, JavaScript

Back-end

C#
.NET
MS SQL
PostreSQL

Alati

TFS, GIT, Azure
Docker, Jira, Trello, Slack
MS Visio, Camunda, PowerBI
SSIS, SSAS, SSRS, Umbraco

Analiza i modelovanje

UML, BPMN
CMMN, DMN

Veštačka inteligencija

Dialogflow
RASA
TensorFlow

Vaš prvi korak ka rešenju

Povežite svoj biznis i tehnologiju

Naša metodologija

    Pod metodologijom razvoja IS se podrazumeva definisani proces razvoja softvera, gde se u različitim fazama primenjuju različiti standardne metode, modeli, tehnike i alati. S obzirom na različite faze, mi koristimo agilne metodologije razvoja softvera.

    Agilni razvoj softvera upućuje na metodologije koje se baziraju na ideji iterativnog razvoja, gde zahtevi i rešenja evoluiraju kroz saradnju između samostalno organizovanih i višefunkcionalnih timova. Krajnja vrednost agilnog razvoja je omogućavanje timovima da brže stvore vrednost, sa većim nivoom kvaliteta i predvidivosti, kao i većoj sklonosti da odgovore na promene. Scrum i Kanban su dve najrasprostranjenije agilne metodologije. U nastavku su najčešće postavljena pitanja vezanih za Agile i Scrum, odgovorena od strane naših eksperata.

    Strateško planiranje razvoja IS počinje snimanjem stanja (inicijalna strategija). Ovo doprinosi određivanju poslovnih ciljeva, identifikovanju problema i ideja, određivanju načina njihovog rešavanja, te definisanju zahteva koji se postavljaju pred sistem. Sadrži studiju izvodljivosti, odnosno preglednu analizu problemskog područja i određivanje (granica) projekata. Planiranje projekta se sastoji od izrade plana rada, određivanja kadrova, upravljanje i nadzor projekta. Poslovni cilj je izrada glavnog projekta.
    Analiza sistema i zahteva korisnika obuhvata preciziranje granica projekta i poslovni zahtevi. Vrši se detaljna analiza postojećeg sistema, problema i poslovnih zahteva, detaljna analiza ponašanja realnog sistema i korisničkih zahteva. Specifikacija zahteva je detaljni opis zahteva, oblikovan tako da ga razumeju projektanti i krajnji korisnici.

    Izrada konceptualnog modela koja predstavlja celokupan informacioni sadržaj baze podataka. Konceptualni model je model realnog sistema u kome je sistem opisan kao skup objekata, njihovih atributa i njihovih međusobnih veza. U nekim pristupima se konceptualni model izgrađuje direktno, na bazi poslovnog modela sistema, a objekti konceptualnog modela služe za specifikaciju aplikacija.
    Logičko projektovanje baze podataka u datom SUBP se svodi na transformaciju konceptualnog modela u opis baze podataka konkretnog Sistema za upravljanje bazom podataka kao što je na primer SQL Server. Logički model baze podataka definiše strukture pogodne za razvoj aplikacija. Najčešće se ova transformacija vrši korišćenjem CASE alata u kome se konceptualni model razvija. Projektovanje logičkog modela baza podataka se vrši tehnikama modelovanja podataka (MOV ili ERWin).
    Fizičko projektovanje podataka baze je projektovanje interne, fizičke strukture baze podataka, na osnovu logičkog modela i specifikacija svih aplikacija i nefunkcionalnih specifikacija. Fizička struktura baze podataka treba da omogući ostvarivanje zadovoljavajućih performansi sistema. Ključna razlika između logičkog i fizičkog projektovanja je u tome što je fizičko zavisno od implementacionog okruženja, a logičko nije.

    U Specifikaciji aplikacija se izrađuju detaljne funkcionalne specifikacije programa koji, za svaki identifikovani program, definiše šta on treba da radi, odnosno koje izlaze treba da generiše, na bazi datih ulaza i stanja sistema.
    Projektovanje aplikacije se obavlja na osnovu specifikacije aplikacija i logičkog modela baze podataka u konkretnom SUBP-u. Projektovanje aplikacija, odnosno dizajn (modelovanje), predstavlja pogled projektanta na budući IS. Služi za donošenje odluke o tome kako graditi sistem. Sadrži dizajn potrebnih rešenja. Detaljni dizajn predstavlja razradu rešenja, odnosno izradu tehnološkog modela IS (pogled izvođača). Projektovanje prvenstveno obuhvata transformaciju modela dobijenih u analizi sistema u odgovarajuće implementacione sisteme.

    Implementacija i podešavanje baza podataka se implementira u konkretnom SUBP-u, a zatim se prate performanse sistema, izmene u aplikacijama i logičkoj strukturi baze i vrši odgovarajuće podešavanje fizičke strukture. Implementacija aplikacija podrazumeva programiranje, odnosno kodiranje. Dakle, Implementacija podrazumeva izgradnju baze podataka, kodiranje (programiranje) procesa (funkcija) novog IS, izgradnja softverskih komponenti, razmeštanje komponenti u distribuiranom implementacionom okruženju, a vrši se nakon izbora implementacione platforme (npr., .NET).
    Testiranje je provera ugrađenih komponenti. Integracija i provera sistema je udruživanje delova i provera celine, da bi se dokazalo da sistem radi (da je ispravno napravljen), kao i da radi ono što je zahtevano (da je napravljen pravi sistem koji ispunjava zahteve korisnika).

    Uvođenje sa održavanjem i modifikacija sistema predstavlja prenošenje radnih aktivnosti i konverzija podataka sa starog na novi sistem, instalaciju opreme, aplikacija i baza podataka novog sistema, inicijalni unos podataka, uspostavljanje sistema zaštite i održavanja kao i obuku korišćenja novog informacionog sistema. Održavanje se sastoji od izmena sistema radi poboljšanja njegovih radnih karakteristika (performansi), poboljšanja ili prilagođavanja načina upotrebe. Održavanje podrazumeva i podršku dobavljača opreme, pomoć tehničkog osoblja korisnicima IS u toku njegove upotrebe, kao i izradu plana održavanja. Održavanje aplikacija podrazumeva promene u aplikacijama, a ponekad i u logičkom modelu baze podataka do kojih dolazi zbog otkrivenih grešaka, promena u implementacionom okruženju ili promene zahteva korisnika. Održavanje je trajna aktivnost koja započinje odmah nakon uvođenja sistema u primenu. Bez obzira kako je dobro sistem dizajniran, konstruisan i testiran, greške će se neizbežno pojaviti! Ispravljanje grešaka u praksi se naziva održavanjem sistema. Održavanje samo po sebi ne podrazumeva ugradnju poboljšanja ili novih mogućnosti, ali se ona uobičajeno sprovode.
    Održavanje može biti:
  • Preventivno održavanje sistema podrazumeva zaštitu od mogućih problema. Potrebno je vršiti redovnu izradu sigurnosnih kopija (engl. backup). Bekap se obavlja periodično (dnevno, sedmično, mesečno).
  • Pod korektivnim održavanjem se podrazumeva popravka nakon što se problem pojavio. Vrši se vraćanje podataka iz sigurnosne kopije (engl. restore) ili uklanjanje uzroka greške (ispravljanje aplikacije).
  • Adaptivno održavanje je prilagođavanje funkcionalnosti (načina posluživanja), prilagođavanja strukture (promene strukture podataka) ili poboljšanje performansi (optimizacija programa).
  • Perfektivno održavanje je nadgradnja sistema da bi se rešili novi problemi ili ugradnja novih mogućnosti.
Tokom primene i održavanja obavlja se analiza dodatnih zahteva, planiranje i priprema aktivnosti koje slede, te tako započinje novi ciklus razvoja. Novi razvojni ciklus se sprovodi nakon preispitivanja čitavog sistema i konstatacije da su potrebne veće izmene usled promena u poslovanju ili promena poslovnih ciljeva. Novi razvojni ciklus, najčešće, predstavlja novi projekat.